Zlaje mi mog jedinog, zima prođe ljeto dođe ja dobra filma ne vidje u kinu, na kraju se prešaltala na indijske safunice, reko sama sebi đanela ne pravi se pametna kad svi bulje u ote indijance što samo plešu, pjevaju i biju se bulji i ti, nemoš mimo svjet...sve mi se bilo ustabililo kad ne lezi šejtane, malom od tetke mi s mihrivoda nakav kviz na radiju dao džabnu kartu za kino i on je dade meni da ne propadne jer jazuk...ko biva nisi se još zaheftala do kraja za ote indijanske serije pa mi mozak može još nešta sažvakat...hajd dobro velim ja daj mi tu kartu za žvakanje, bacim oko kad naslov ubi kolko je dobar kaže KLUB LJUBITELJA KNJIŽEVNOSTI I PITE OD KROMPIRA...zacenuh se od smjeha, u životu ne čuh veće šege, nisam ni znala da svjet van bosne jede pitu, možebit naka naša dijaspora, svašta mi kroz glavu prohuja i zlaje mi mog jedva dočeka da odpočme film ...

prvih pola sata ni traga od pite...nakva đulijeta trči po londonu ko bez glave, nešta oko knjiga petlja, ko biva piše ih...zaručena za amerikanca ali džaba prsten ona se počme dopisivat s nakim momkom s ostrva nakog što je pod švabama bilo za vrijeme onog rata...pozva je on da mu u goste dođe i ponese nakvu knjigu, i ona brže bolje tamo gdje isto nađe pešest njih koji su za rata ko fol imali taj klub za knjige i pitu a zaprav muljali švabama pred nosom, skrivali meso jer ovi pojedoše sve a njima ništa ne ostade....ali tu na scenu stupa šok, ja zanjemila i kino sa mnom, dakle nije to prava pita krompiruša nego su oni u nju KORU od krompira mješali boničko, to znači da ni krompira nisu imali dovoljno pa i koru trpali u jufku...mene namah presječe, sjeti se mojije ratnih pita od maslačka, mislila sam da ništa gore na svjetu ne more bit al ispade da je ovim englezima bilo gore nego nama....

umalo mi suze ne kretoše, hajd gledam ja dalje, ova iz londona se presenetila zbog ote pite s korama šta li je, suze joj frcaju na sve strane al što je najgore poče ta cura muljat nešta su tim momkom što mu je knjigu donjela, čim sam vidla da ona prsten krije u kutiju od naočara sve mi je jasno bilo....neće živa nazad a zaručnik je zove, ko fol mora tražit nakvu elzabetu koju su švabe negdje odvele kad su se povlačili....za otom elzabetom svi kukaju samo joj gazdarica išareti da ne vjeruje tima iz kluba knjige i pite i da je ta elzabeta bila kurava jedan kroz jedan...traži ona otu zarobljenicu al s onog momka oka ne skida...i bi šta bi, osvanu joj jedno jutro tamo taj zaručnik iz amerike, fino je i kulturno upita – misliš li se ti udavat za mene !- ona opet u plač, ma šta dalje da pišem, od one pite s korama sam ionako šmrcala i ekran mi se zamaglio tako da nisam ni pratila više šta se događa, nađe li tu odvedenu curu i kakve je to veze imalo sve zajedno i vrati li se u london il ne vrati...na kraju skontam da nije velke razlike između ove pite od krompira i Dala sam joj ime Feriha, mogla sam vako i kući ostat i ne zlopatit se po kinu rad safunjare...