Čuveni reditelj Lordan Zafranović održao je Masterclass učesnicima Ljetnje škole dramaturgije, kao i posjetiocima 48. festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Svi su imali priliku da čuju dragocjene savjete legendarnog režisera.
Kada smo kod Zafranovićevog novog filma, Djeca Kozare, saznajemo da je film priveden kraju, te i kada se očekuje premijera ovog dugo najavljivanog ostvarenja.
"Premijere rade distributeri. To znači, producent skupa sa budućim distributerom kasnije određuje put filma. Ja uvek kažem da kada autor završi film, on ide u život mimo njega. To su sada drugi interesi, uglavnom interes je da se što više gledalaca skupi i da što više o filmu bude informacija. Međutim, kako je film specifičan u odnosu na politiku i na te užase koje su bili poslednjih 100 godina na teritorijama Hrvata i Srba, on je na neki način specifičan i njegova priprema bi morala biti na neki način drugačija. Očekuju se naravno, vrlo snažne reakcije na određene scene i na određene delove filma. Naše mišljenje, pa i moje da bi trebalo da film prvo ide na neki veliki festival, dobije eventualno nagradu i da se onda pusti u distribuciju, da se amortizuju svi mogući negativni efekti koje mi očekujemo. Naravno, ne mora biti, ali pretpostavka je da će biti i to baš žestoko zbog filma koji na neki način govori o tom zlu, ali ovaj put govori bez zadrške, otvoreno i to je jedan vrlo snažan udarac u određenom periodu, ove naše ovde, nesrećne istorije", kaže Lordan.
Reditelj kaže i da očekuje reakcije na film Djeca Kozare u Srbiji i regionu, ali i u Evropi.
"S obzirom na rat u Ukrajini, na sve ovo šta se dešava u Izraelu i oko njega, čini se nažalost, da će se uletiti u jedno pogodno vreme za ovakvu vrstu filma. Tu su izbeglice, deca koja su nesrećna, nevina, koja ginu, izmasakrirana su i gube se roditelji, gubi se sve, postaju nešto što ne postoji i to je jednostavno tako. Sa premijerom ćemo sačekati dok ne vidimo reakcije ove festivalske komisije”, dalje govori Zafranović.
Nažalost, reditelj nije mogao da snima film Djeca Kozare na autentičnoj lokaciji, ali je ranije posjetio ovo mjesto i objašnjava kakav je osećaj imao kada se našao u tom logoru smrti.
"Ja sam do tada radio neke filmove, bavio sam se nekim eksperimentima, nekim socijalnim filmovima. Ali sam sasvim slučajno ušao u taj logor, jer sam snimao neki dokumentarni film u blizini. Nisam znao ništa o tome. Moja mala ekipa i ja smo ušli unutra i doživeli smo takav šok da smo kada smo se vraćali za Zagreb u kombiju, pevali snažno arije iz opera da bismo izbacili iz sebe taj užas. Sedam, osam dana nakon toga sam bio u šoku. Tada sam rekao sebi: 'Dobro, ti si naučio kako se pravi film, znaš sve. Moraš da staviš film u funkciju da se to prikaže.' I onda sam počeo da radim taj dokumentarni film koji se zvao Krv i pepeo Jasenovca. Bila je dosta dobra ekipa. Za to nam je trebalo godinu dana. Međutim, film je bio odmah stavljen u bunker. Nije bitno zbog kojih razloga, ali verovatno zbog toga što je neko odozgo rekao da se ne stvara sukob. Bila je ta parola 'bratstvo i jedinstvo’ koja je uticala da se to ne otvara i da se ne optužuje niko. Kasnije smo sasvim slučajno taj film nekako prokrijumčarili na festivalu u Beogradu i dobili smo Grand Prix. Postali smo i kandidati za Oscara u dokumentarnoj sekciji te dužine filma. To je bilo osamdesete godine. Međutim, došla je depeša iz Ministarstva inostranih poslova koju je potpisao Josip Vrhovec, ondašnji ministar, da se film vrati, da se skida sa liste za Oscara i da se vrati iz Los Anđelesa u Jugoslaviju. I tako je taj film ostao negde. Ovo je sada novi pokušaj, malo žešći, da se ta tema jednostavno otvori i da se zatvori ako je moguće”, za kraj naglašava Zafranović.
