Film Izbor za Miss zatvora bh. režisera Srđana Šarenca bit će prikazan na sedmom izdanju AJB DOC Film Festivala.

Pirajui je mali grad u Brazilu sa samo 25.000 stanovnika i tri zatvora sa po 1.500 zatvorenika u svakom zatvoru. Graziella Fernanda Costa, direktorica ženskog zatvora u Pirajuiju, odlučuje da vrati samopoštovanje osuđenicama organizovanjem izbora za Miss zatvora.

Izbor za Miss zatvora moglo bi se shvatiti kao neka vrsta revolta protiv zatvorske uniforme. Film prati dvije glavne junakinje Joyce koja se takmiči za Miss proljeća i Sueli koja se takmiči za Miss Plus size.

Teme koje Šarenac obrađuje u svojim filmovima nisu uobičajene. Čak 98 posto zatvorenica je tu zbog trgovine drogom.

“Kada sam pročitao članak u novinama da u Brazilu u zatvoru organizuju Izbor za Miss zatvora da bi vratili samopouzdanje zatvorenicama koje su osuđene na zatvorske kazne, vidio sam odmah pozitivnu priču i odlučio sam da snimim film Izbor za Miss zatvora. Cilj mi je bio da prikažem da je moguće unaprijediti život zatvorenica i da one nisu samo zatvorski broj, već i ljudska bića koja imaju osjećanja. Smatrao sam da bih, ako snimim film, mogao i u Evropi pokazati kako je moguće organizovati Izbor za Miss zatvora te da i evropski i zatvori kod nas mogu da se povedu tom idejom i da to urade”, rekao je Šarenac.

Objasnio je da u Brazilu postoje različita takmičenja u zatvorima kojima pokušavaju da rehabilituju zatvorenice i zatvorenike.

“Saznao sam za Miss 2009. godine i ja specifično sam tražio zatvor koji organizuje takvo takmičenje. Pirajui nam je jedini dozvolio da se potpuno približimo i snimamo sve unutra”, kazao je.

Rad na ovom filmu trajao je jako dugo, čak 15 godina. Osim organizacije, otežavajuću okolnost predstavljalo je i finansiranje.

“Imam sreću da lako ne odustajem od tema koje odaberem za film. Dosta dugo je trebalo da pronađemo zatvor koji će nam odobriti snimanje filma. Brazil je zemlja koja ima 215 miliona stanovnika, tako da smo samo na traženje zatvora proveli smo preko tri godine. Finansiranje filma je bilo također dugotrajno. Trebalo nam je tri godine da dobijemo sredstva. Ovom prilikom se zahvaljujem svima koji su nas podržali na tom putu, a to je prije svega Kreativna Evropa, Nipkow program iz Berlina, Filmski centar Srbije, Fondacija za kinematografiju Sarajevo i Hrvatski audiovizualni centar”, naveo je.

S obzirom na to su snimali u zatvoru, nepredviđene situacije bile su sasvim očekivane. Tokom prvog boravka izabrali dvije zatvorenice koje su trebale biti glavne junakinje u filmu.

“Kada smo drugi put došli u Pirajui, one više nisu bile u tom zatvoru, nego su ih prebacili u drugi zatvor hiljade kilometara dalje. Tako smo opet morali snimati intervjue i pronaći nove glavne junakinje filma”, ispričao je.