Zlaje mi mog jedinog, neš vijerovat kolko se isplaka nekunoć u kinu i koji me šejtan obrlati da krenem ono gledat... Znači bilo mi je da suza suzu goni, pa šta je ono brate slatki, cjeli film o nakoj jadnici koju je čojk istjero iz kuće, i predo papire za razvod, jer mu ko fol djete nije mogla rodit, pa zar i u ameriku takijeh priča ima, ja misla to samo kod nas, po Faletićima i na Jarčedolu adet, da čojk vrati ženu punici ako nemere zanijet, al ono jok, ima tog i kod njiha, a to ne prikazuju u onoj nejšenel džiografik nikada, kažem vam men se upitnik iznad glave nacrto, pa šta je ovo, gdje je ovo radnja filma... Ona huda tako godinu dana tumara nakijem vozom, i špijunira otog svog bivšeg čojka i njegovu novu hanumu, i čak izijde jedan dan iz vagona i ukrade im maksumče, al ona to da se malko s njime poigra, nije ona nikakav loš nijjet imala, ne daj bože da maksumčetu šta nažo učini... I tako se ona vozari otom lokomotivom, i sve pare od alamentacije što joj bivši muž anamo ga on uplaćuje spička na karte, tamo vamo, od njujorka do ote kuće joj koju špijunira, i tako svaki božji dan, a i propila se boničko, a i ne propila se bogami, izajde u stanicu i skrivećki uljeva rakiju u flašu od kiseljaka, i onda na pipu to cucla u vozu, misli niko ne vidi, a svi je snimaju, meni četverstruke suze na oči, posjeti me to preljevanje na starog rahmetli, kako je isto tako mjenjo čaj u termosici  sa rubinovim vinjakom i nosijo to na poso, mislijo niko ne konta... Zagrcnuh se od suza, povuče me momak nakav iza mene za vindjaku, kaže gospođice jesteli dobro, jašta sam neg dobro kažem mu, a ono džigere me moje bole...

Pušćenica ova jedan dan izajde opet iz voza, i uniđe u nakav tunel i tu je neko izmariše po glavi, i obori u lokvu, kad se rashavizala drotovi oko nje, priznaj da si je ubila pijanduro, ko biva nakvu plavušu što je nestala iz kuće svoje, a koju je ta pušćenica isto viđala iz vagona dok je špijala muža i hanumu mu, al šta sad ona ima su time, cvili ona i plače, al drotovi ne popuštaju, lako je napakovat pjanome insanu, i bi joj spakovali da se ne proču da je psikijatar od ote plavuše bio nakav Abdić, hahaha, e to me malo razvedri u svom tom jadu, poče se i raja smijat oko mene, pa kud od tolkih doktora ona Abdića nakog nađe da je liječi, nije mogla ni završit bolje neg u tunelu... I nije njoj taj Abdić samo prepisivo recepte za tablete, neg svašta je tu još nečega bilo... Al više neću da otkrivam, ko je još u kuvetu sa živcima nek ide i nek gleda, ja još nisam sebi došla, osad samo na ovog novog gozilu idem ili Kaptana ameriku, s njima sam bar načisto dje se radnja filma odvija, na kostimu mu američka zastava sa zvjezdama, i zna jel došo il pošo, a ne ko ova pjana treba na šinama, da me nije bilo stid raje oko mene, povikala bi joj – kuš jadna, kus pošla pjana, al ne mogu, moram na reputacju svoju da mislim, i tako dva sata gutaj suze, al neću se više dat nasanjkat ovako Zlaje mi mog jedinog