Moj jutarnji smeh je dugometražni igrani debi režisera i scenariste Marka Đorđevića čiji je producent režiser Miloš Pušić, poznat po filmovima Jesen u mojoj ulici i Odumiranje.
Sinopsis filma glasi:
Dejan, iako gotovo pa tridestogodišnjak, i dalje je nevin. On nastoji da suzbije nemir koji osjeća, a koji je prouzrokovan činjenicom da živi pod istim krovom sa ocem-pijancem i previše zaštitnički raspoloženom majkom. U zadnje vrijeme je zaokupljen pitanjem da li je moguće ostvariti nešto više od prijateljstva sa Kaćom, djevojkom sa kojom radi. Nakon što ga lokalni vidovnjak ponizi tokom seanse, Dejan shvata da nema šta da izgubi. Osnažen tom spoznajom, on pokušava da svoj život učini barem podnošljivim.
Glumačku postavu čine Filip Đurić, Ivana Vuković, Jasna Đuričić, Bratislav Slavković, Ema Muratović, Stefan Trifunović, Sonja Isailović i Nebojša Glogovac u jednoj od svojih posljednjih uloga. Đorđević je o filmu izjavio:
Ovo je priča o odrastanju, ali uz jedan ogroman izuzetak: glavni junak nije tinejdžer; ima 30 godina i još uvek je nevin. U nekom širem smislu to je priča o mojoj generaciji, generaciji koju su previše štitili naše roditelji, koji su dali baš sve od sebe da nas zaštite od užasne stvarnosti koja je vrebala izvan zidova naših domova. Ali tokom godina, malo po malo, izgubili su snagu, i naše porodice su počele da se urušavaju. To je početna tačka za ovaj film, da idemo u korak sa Dejanom dok on pokušava da prevaziđe svoju razorenu porodičnu situaciju i da bude čovek sam za sebe, a ne samo nečiji sin. Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim.
Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom „scenom sa vidovnjakom“. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama. Na mahove to je veoma zabavan film ali na način da je neprijatan za gledanje, jer u osnovi svega je ta banalna istina. Volim da mislim da sam uspeo da u filmski medij prenesem lako razaznatljiv humor po kome su balkanski narodi dobro poznati, kao i da smo iznašli način da u filmu imamo oboje, i humor i tugu, u gotovo svakom kadru ovog filma.
Moj jutarnji smeh nastaje pod okriljem kuće Altertise Film & TV, tu je i producent Cinnerent, a podržali su ga Filmski centar Srbije i Opština Kragujevac. Tokom prošle godine učestvovao je u forumu Work in Progress Međunarodnog filmskog festivala u Karlovy Varyma, a nedavno je predstavljen i u Toscani tokom vikend-okupljanja deset evropskih režisera u organizacji Evropske filmske akademije. Izvršni producent filma je Stefan Jevđenijević, a koproducent Ivica Vidanović.
